IZDANJA

VAN GOGH „Happy New Ear"

 (Metropolis Music Company) CD, MC -  januar 2001.

Dugo najavljivani drugi po redu ''live" album Zvonka Đukića i njegovog pratećeg benda, je ugledao svetlost dana tokom januara meseca. Tehnički savršeno opremljen, postavljen po zakonima kompjuterske tehnologije i Internet psihologije, obogaćen brojnim pratećim detaljima, virtualno skeniran, promotivno je prvobitno predstavljen medijskim ekskluzivcima, da bi nakon toga i publika mogla da se uveri u ''čaroliju" VAN GOGHA.

Zvonko Đukić-Đule je veliki radnik i provereni profesionalac, ali takođe i poprilični plagijator, mondenski creak i medijski ovisnik. Ne treba mešati njegov izuzetni svirački elan i muzičarsku rafiniranost, sa porukom koju u autorskom smislu nosi njegova muzika. One su u koliziji i često u raskoraku. U nedostatku adekatnijeg sastava čija je poruka u osnovi rock, VAN GOGH su nemajući praktičnu konkurenciju ušli na praznu teritoriju. Citirajući EKV i U2, stvoren je vlastiti stil, koji zna da bude ubedljiv, ali ni malo originalan. Đule ponavlja ono što je davno viđeno, a veštom medijskom upornošću uspeo je da postane konstanta na ovdašnjim muzičko-estradnim prostorima. Mišljenja sam da je VAN GOGH srednje solidan sastav, koji zaslužuje određenu vrstu popularnosti, ali takođe i bend čija je dosadašnja za naše uslove prenaglašena komercijalnost - preterana. U slučaju beogradskog sastava nepostojanje tržišta predstavljao je plus koji je obilato iskorišćen.

„Happy New Ear" je tehnički „nabiflan" i preforsiran album, bez obzira koliko sam Đukić to priznavao ili ne, jer je i previše studijski ispoliran. Premalo je ''real live", iako se publika i njen huk čuju na određenim mestima, odnosno pesmama. Tako je ovde koncerti - energija, inače VAN GOGH-ovo najjače oružje modifikovana, odnosno, spontanost kao takva je potpuno isključena.

Da rezimiram; mnogo ljudi je učestvovalo u kreiranju ovog multimedijalnog projekta i sa tehničke strane on je očekivano zadovoljavajući. Sve ostalo ne zaslužuje bilo kakve pohvale. „Happy New Ear" još jednom zaokružuje Đukićev kopirantski pristup, odsustvom spontanosti i studijskim peglanjem eliminiše uzbudljivost ''živog" albuma.

preuzeto iz knjige Kritičko pakovanje 2 ljubaznošću gospodina Baneta Loknera