Veliki prezir je snimio još jedan album koji mene kao nekog ko ovlaš prati njihov rad podseća i stilski i zvukom na sve prethodne. Moguće je da su reči izmenjene ali ni ovaj put nisam nešto posebno zapamtio pa se stiče utisak da su Vladimir Kolarić i drugovi iz benda snimili još jedan album za fanove i za svoju dušu. Kud ćeš lepše. Naslovna numera je ujedno i najkomercijalnija pa je već našla svoje mesto na top listama. Oskudnost u dizajnu albuma kao i pomalo nejasan naziv albuma me navode da još jednom sa nešto većom pažnjom pokušam da otkrijem šta su momci hteli da kažu ili možda da ne pokušavam.
Džarovski

Ovaj album je očekivan sled i stoga se na njemu nalaze i pesme koje je Rambo izvodio unazad godinama a nisu bile na albumima. Ono što se od Raamba očekuje su inventivni tekstovi koji nas nagnaju na razmišljanja o našim životima i uslovima pod kojim egzistiramo. Najupečatljivija je pesma ''Turbo folk'' u kojoj Rambo opisuje šta je sve turbo folk uz konstataciju ja nisam izmislio turbo folk, ja sam mu dao ime.
Meni se najviše dopala pesma ''Plastik fantastik'' u kojoj je Rambova ironija došla do maksimalnog izražajaa ali mije pesma ''Regiment po cesti gre'' u kojoj je Rambo pomešao stihove iz raznih krajeva i perioda ipak najzanimljivija. Nabavite aalbum pa ćete čuti o čemu se radi. Tu su i ''Dik tu kava'' za koju je urađen prvi spot kao i već poznata pesma ''Bolje jedno vruće pivo nego četir ladna...bolje stara baba nego djeva mlada'' i '' Maroko''. Sve u svemu SMC Rambo amadeus je još jednom potvrdio da mu nema ravnog.
Džarovski

Kako prošli tako i ovaj album dabovaca ima taj karakterističan zvuk i čini mi se da, i pored komentara da je dugo pripreman i da je mnogo truda uloženo i njegovo stvaranje, ne donosi ništa novo ni u opusu grupe kao ni na našoj muzičkoj sceni. Ovoj grupi svakako treba odati priznanje da su u vremenu u kom smo živeli iznašli način da ostanu i opstanu ali mi se čini da njihovo stvaralaštvo i nije preterano inventivno kao što je bilo s početaka njihove karijere. Ono što svakako s naše strane će uvek biti podržano su tekstovi na srpskom jeziku ali mi se čini da su u tom smislu potpali pod minimalizam. Neosporno je da su u pitanju ozbiljni muzičari koji imaju, i uspešno ih obavljaju, i druga interesovanja tako da nemam nameru da loše recenziram ovaj album koliko sam želeo da istaknem da ovaj album takođe, iako je na prvim mestima svih top lista, ipak slika lošeg kvaliteta naše scene, kroz nemanje konkurencije ili kroz nemar urednika da primete i druge koji možda imaju malo više inspiracije.
Džarovski

Jedna od jačih izdavačkih marki kod nas ''B92'' se odlučio da pojača izdavačku delatnost klubskih elektronskih albuma. Jedan , ne baš potpuno, elektronski bend je i ''Modern quartet''. Ovaj bend svoju muziku izvodi uživo potpomognut semplovima i specifičnim zvucima koji oplemenjuju ambijent koji sama muzika stvara, tako da se ne može reći da je ovo klasičan album elektronske muzike. Moram priznati da ga nisam preslušao triput, ali to samo potvrđuje da onaj ko voli dobru modernu klubsku svirku u albumu prvencu novosadskog benda će moći da uživa podjednako kao i oni koji su imali priliku da ih slušaju , bilo na EXIT-u, bilo uživo u emisiji ''Garaža'', ja baš nisam fan.
Džarovski

E ovo mi se već sviđa. Kompilacija za društvance, ili za opuštenu usamljenu varijantu čitanja knjige ili gledanja filma ili klasičnog blejanja. Poneo sam ga i u kola i uživao vozeći se po gradu dok je padala ona kiša. Ostaje mi još da ga poslušam u prostoru i ambijentu za koji je namenjen a to je coffee shop. Nabrojaću imena sa ove kompilacije, četvrte po redu, pa vi požurite da je nabavite, sigurno može da posluži za još neke specifične situacije ali ja nisam baš uspeo da ih kompletno organizujem. Dakle, Jazzva, Shazalakazoo, Mistake mistake, J.U.S.T., MKDSL, Modern quartet, Marko hollywood, Toxic, Dejan Milićević. Jea.
Džarovski

Eyesburn nije daleko odmakao od svojih dosadašnjih izdanja kada je u pitanju zvuk pa i produkcija. Možda ne bi ni obraćao pažnju na to da nisam očekivao najavljivan hc album. A sad recenzija bez ove opaske.
Još jedan u nizu dobrih albuma Eyesburna. Naveo me je da se setim dosadašnjih i da konstatujem kako je svaki ostavio neke numere za sva vremena. Po tome vrednujem uspeh koji dolazi nakon uloženog truda. Ono što mi se jako dopada su melodije koje Koyote iznosi sa toliko energije sa koliko ja volim da ih slušam. Tu je i neizbežni trombon kao prepoznatljivi znak ovog benda. Ako uzmeš album znaćeš koja su druga, treća i četvrta pesma koje su meni najviše legle pa još u nizu.
Dobar album koji će ući u konkurenciju za album godine ali sam ja ipak više očekivao.
Džarovski

Ja lično, koliko god se trudio, ovakav pristup muzici slabo razumem. Stoga moju recenziju nemojte ni shvatiti kao recenziju već kao glasno razmišljanje koje apsolutno, ako je suditi po tiražu ove grupe, na tuđe mišljenje ne može uticati. Muzika se kreće i prati vreme, a ja sam izgleda ostao na dvokasetašima. Moraću nešto da uradim po tom pitanju. E zato je ta sila neočekivana, i stvarno se pojavljuje iznenada i nadam se rešava stvar. Poslušaću još koji put pa ću da se javim sa novim glasnim (čitaj savremenim) razmišljanjem.
Džarovski

Slažem se.
Iskusno, nema šta. Sve je na svom mestu. Ko voli, taj uživa. Meni smeta toliko elektronike iI sintetike. Još uvek sam na lampaškim pojačalima.
Album će dobro proći, možda ne koliko se očekuje, ali nama problema. Kao da sam osetio, slušajući da je to malo rađeno sa određenim ciljem bez puno emocija, tj. ajde da uradimo ploču, modernu, laganu. To ljude pali…Slabo je emotivno, ali tehnički je OK.Ma bitno je da se radi.
Što se tiče produkcije, ostala je u granicama ove države ali je, za mnoge, na nedostižnom nivou.
Ukupan utisak je pozitivan.
Samaran

Ima li među vama fanova ove grupe? Ako ima napišite pozitivnu recenziju za ovaj album jer ja nisam fan stvaralaštva ove grupe. Nekako su mi meki a kao da žele da budu jaki. Ovo ne bih slušao opet, nekako mi oduzima vreme.
Džarovski