INTERVJUI

Da li se pirateriji definitivno stalo na put?

Ne. I nikad neće moći da se reši definitivno, kao što definitivno nije rešen ni u Francuskoj, Nemačkoj, znači razvijenim zemljama. Jednostavno, uvek će jedan određen segment piratskih diskova da se pojavljuje na tržištu. To je nešto što ne može potpuno da se zakoči, ali je bitno da se drži u nekim okvirima. Znači, da zaista ne bude da se legalno izdanje Prljavog kazališta prodaje za 450,00 dinara, a na svim tezgama 150,00. Ili novi diskovi stranih izvođača koji će koštati oko hiljadu i petsto dinara, a na tezgama je deset puta jeftinije. E, to jeste krađa i to se mora sprečiti.

Koliko vam je vremena trebalo da napišete ''Ju rock enciklopediju''?

Meni je Peca Popović rekao da kada me to budu pitali kažem ''Celoga života''. Aktivno sam je pisao tri-četiri godine, ali da bih došao u tu fazu da bih mogao da sednem i pišem, bilo je potrebno mnogo vremena i mnogo rada. Ja sam zapravo imao taj neki virus da to napravim početkom osamdesetih. Draganu Kremeru i meni su još 1981. Godine ponudili da napravimo ''Enciklopediju''. Tog trenutka je bukvalno svake nedelje izlazila po jedna fenomenalna ploča i bilo nam je glupo da se usred toga pravi enciklopedija, pa smo predložili da se uradi druga knjiga ''Drugom stranom'' ili ''Almanah novog talasa u SFRJ''. I taj crv je ostao u meni. U to vreme napravio sam dosta intervjua sa akterima domaće rok scene i kasnije to iskoristio za knjigu. Siguran sam da ja to ne bih ''izgurao'' da nije bilo raspada Jugoslavije i da nije došlo do onog praznog hoda u novinarstvu i u muzici. Imao sma potrebu da pišem, a nisam imao gde, a tamo gde sam mogao – nisu plaćali. Sa jednim prijateljem sam 1993. Godine naučio da pravim nakit i svakog dana radio od 9 do 16 sati. Svakog dana natrpaš neke kamenčiće u neko prstenje, dođeš kući, jedeš i onda sedneš za kompijuter i pišeš knjigu. Bio mi je čist mozak. Da sam se tada bavio novinarstvom i sedeo u nekoj redakciji po ceo dan, ne bih bio u stanju da nakon toga sedim kod kuće i pišem knjigu. Eto, tako je nstala ''Enciklopedija''.

Da li je rock'n'roll počo da propada kada je počela da se raspada Jugoslavija?

I da i ne. Definitivno je da su dens i turbo folk pojeli generacije i generacije i da su selo doveli u grad. A s druge strane, ja sam prvi tiraž ''Ju rok enciklopedije'' od 4.000 primeraka relativno brzo rasprodao, dopunjeno izdanje ima tiraž od 3.000 , koji je na izmaku. Dakle, 7.000 primeraka knjige koja nije jeftina, koja se bavi nečim što mi mislimo da nikog ne znaima. Ja sam zaista mislio da knjigu pišem uza sebe i par prijatelja. To je primer koji ohrabruje. Nije da je baš propao rock'n'roll. Ali, s druge strane, tiraži domaćih diskova su katastrofalni zbog piraterije. Videćemo kako će se stvari odvijati ubuduće s obzirom da se pirateriji delimično stalo na put. Lepo je kad odeš na Tašmajdan na koncert Mano Čaua koji je rasprodat. Posle se razočaraš kad vidiš da i OK bend rasproda Tašmajdan.

Kako doživljavate ''popularnu muziku''?

To je instant, džuboks, da ne trljaš mozak previše. Dakle, OK bend je odabrao najodvratnije pesme iz istorije jugoslovenskog rock'n'rolla, pa je i te odvratne pesme u svojim obradama upropastio. Pritom se ne skida sa TV pinka, a to što oni nude jeste kič. Ali to je brend, bre. Moj prijatelj Kremer ima teoriju da je reč brend srpska reč jer je u korenu reč bre. Činjenica je da su generacije upropašćene. S jedne strane imaš EXIT i dosta stranaca koji otkidaju na atmosferu, lepe devojke, muziku. To je jedna slika. A druga se vidi na splavovima gde isto neka lepa deca dižu rukice i otkidaju na jednu drugu vrstu muzike.

Šta slušate od muzike u kolima?

Muziku u kojoj uživam slušam u kolima. Trenutno slušam Darkwood dub, Eni, Pips čips & videoklips. Što se domaćih bendova tiče, slaba je bila produkcija, tako da tu nemam šta da izvučem.

Koliko treba novca da bi se snimio album u Srbiji?

Malo. Ako u studio uđe bend koji je dobro pripremljen, za 2.500 evra može da snimi album.

DA li ćete ponovo raditi sa Draganom Kremerom?

Teško. Kremer je dosta zauzet i sada za to nemamo vremena. Možda kada se penzionišemo. Bićemo kao oni ''mapetovci''.