Humanitarni koncert Srcem za srce Marka Todorovića

Ovaj događaj u velikoj meri opisuje aktivnosti naše socijacije. U pitanju je humanitarni koncert, u pitanju je život mladog Marka koji ima rok da prikupi 300.000 evra za transplantaciju srca u Nemačkoj i u pitanju učešće rock bendova i to Van Gogh, Orthodox Celts, Delča, Cactus Jack, YU grupa, Blaža i Kljunovi, Dejan Cukić, Neverne bebe i Đorđe David. Da je sreće da rock bendovi mnogo više sviraju a da bude što manje ovako teških razloga. Long live Marko, long live rock'n'roll.

26.12.2005.

Četiri godine delovanja Asocijacije NEKI ROK

Proslava četiri godine delovanja Asocijacije za očuvanje i unapređenje rock'n'roll kulture ''Neki rok'' biće održana u ponedeljak, 26.12.2005.godine u klubu artkafekocka (www.kocka-art.com) u Carice Milice 7, sa početkom u 18:00. Ovom prilikom predsednik asocijacije Goran Šobić i podpredsednik Ljubica Maksimović predstaviće internet prezentaciju asocijacije www.nekirok.com, zatim knjige u sklopu akcije ''...ne budite ravnodušni...'', koje će moći da se prelistaju nakon zvanične prezentacije, kao i knjigu ''Antologija Riblje Čorbe''. Nakon prezentacije će se organizovati koktel uz domaću rock muziku sa akcentom na novijim izdanjima.
Neki rok
soba@eunet.yu
063 233 355

31.12.2005.

Doček Nove Godine na ulicama Beograda

Na dočeku „U šestoj brzini”, na trgovima Beograda i ove Nove godine nastupa veliki broj bendova koji će nas zabavljati sa četiri bine. Sigurno je da će mnogo naših sugrađana iskoristiti ovaj vid dočeka pa možete i vi.
Sviraju:
na Terazijama Vroom, Orthodox Celts, Đorđe David, E-play, Psihomodo pop u Knez Mihailovoj Tir na nog, So sabi, Irish stew, Perpetum mobile na Trgu Republike Del Arno band, Cubismo, Geti Otri kod Skupštine SCG Van Gogh, Sunshine, Salome de Bahia

Ako ste već posećivali ovu manifestaciju onda vam ništa ne moramo pričati a ako niste šta da vam pričamo, dođite i vidite sami.
 

31.12.2005.

NEKI ROK želi svima SREĆNU Novu 2006. godinu!

Proslava Nove godine ušla je u tradiciju svih naroda sveta, a istorija tog praznika traje najmanje 5000 godina, iako se baš 1. januar slavi tek nekoliko vekova. Običaj svečanog obeležavanja početka nove godine prvi put se pojavio u Vavilonu krajem IV milenijuma pre naše ere. Svi poloprivredni radovi počinjali su krajem marta. Tokom 12 dana taj događaj je obeležavan povorkama, karnevalima i maskaradama, a njegovo simbolično značenje bila je pobeda boga Marduka nad zlim silama.

Kod Asiraca, Egipćana, Feničana i Persijaca početak Nove godine obeležavan je u vreme jesenje ravnodnevice, krajem septembra. Tradiciju novogodišnjeg praznovanja nastavili su Jevreji, a njih su nasledili Grci i najzad narodi Zapadne Evrope.

Kod većine drevnih naroda proslava Nove godine podudarala se s početkom preporoda prirode, u mesecu koji se danas naziva mart. Mart je kod drvnih Rimljana bio prvi mesec baš zbog toga što su u to vreme počinjali poljski radovi. Proslavu Nove godine Rimljani su zvali Saturnija po bogu Saturnu. Godine 46. pre naše ere rimski imperator Julije Cezar preneo je početak godine na 1. januar a Rimljani su toga dana prinosili žrtve bogu Junusu. Tokom srednjeg veka Nova godina je u mnogim zemljama Evrope proslavljana 25. marta a 1. januar kao dan početka nove godine prihvaćen je tek krajem XVI veka. Neki narodi i danas Novu godinu slave početkom proleća, a među njima je i najmnogoljudnija nacija-Kinezi. Početak nove godine u Kini se obeležava između 20.januara i 20. februara i zove se ''Oraznik proleća''. Jevrejska nova godina naziva se ''Praznik truba'' i počinje između 6. septembra i 5. oktobra. Nikada ne pada u nedelju, sredu i petak, kao ni u vreme punog Meseca. Jevreji godine broje od mitskog nastanka sveta a to je 3761 god. p.n.e. i kod njih je sada 5767 godina.